ДА ЛИ ЈЕ АКТУЕЛНИ ЗАМЈЕНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА ДОБОЈА УГЛЕДНИ ГРАЂАНИН ИЛИ ПРЕСТУПНИК?!

Дилему из наслова овог чланка о томе да ли је замјеник градоначелника Града Добоја, Драган Василић, угледан грађанин или преступник код мене су произвели мадији јер су једни објавили како је именовани Василић прије десетак дана неодговорном вожњом проузроковао саобраћајни удес у близини центра  Добоја док су други медији прећутали наведени догађај. Проблем наведеног догађаја се не налази у чињеници да је Василић направио саобраћајни удес; то се могло свакоме десити, него проблем лежи у чињеници да је именовани Василић у касним вечерњим сатима возио општински аутомобил и, по тврдњи очевидаца, био у припитом стању у коме је бјесомучном вожњом од Саобраћајног факултета према центру града ударио у задњу страну возила мерцедес који се кретао спорије!

Даклле, да резимирамо. Наведени догађај је објављен на порталу ДОБОЈСКИ ИНФО са коментаром једног очевица и ту дилеме нема. Дилема се намеће чињеницом да ниједан други медиј путем својих извјештача из Добоја није ни на који начин саопштио јавности о наведеном удесу! Исто тако, ни Општина Добој чији је аутомобил у удесу оштећен није се огласила што је  донекле разумљиво јер се ради о виновнику из врха добојске локалне власти, Али, гдје су „објективни“ електронски и писани медији који, истини за вољу, из Добоја извјештавају по наруџби добојске општине која их је закупила како би преко истих бацала прашину у очи о тобожњим „важним активностима“ актера локалне власти Града Добоја.

Опет морам подсјетити како Добој нема властите медије већ нам се информативни центри налазе у Прњавору и Бијељини, односно у Бањој Луци. Такође, треба подвући како и ТВ Прњавор и ТВ БН као навијачи Српске демократске странке и актуелног Савеза за промјене нису заинтересовани за изношење прљавог веша челника локалне власти у Добоју којом диригује СДС а коју здушно јавно подржавају одборници ДНС (сик!) те одборници странака чије су централе у федералном Сарајеву. Не види се да је јавно ико од надлежних из скупштинске већине Града Добој поставио питање штете нанесене Општини Добој, а колико се да видјети ни полиција Станице јавне безбједности се није огласила поводом наведеног инкримисаног догађаја. Изгледа да је народна пословица „Врана врани очи не вади“ више него актуелна ако се има у виду чињеница да је донедавно Драган Василић био командир полиције у истој станици.

Поводом Василићевог удеса није се огласила ни опозиција оличена у одборницима СНСД и СП у локалној скупштини што, опет, значи како актуелни одборници опозиције „пишају у исту тикву“ с тобожњим политичким противницима!

И на крају, прилика је да се подсјети на плебисцитарну одлуу народа с подручја Крњина коме су дозлогрдила „залагања“ првака локалне добојске власти па се тај народ отцијепио од наведених „усрећитеља“. У чину који су подузели Крњинци препознаје се народна девиза о бахатој власти: „Можете како хоћете, али не можете докле хоћете“!

Остаје питање за остатак грађана општине или, гле апсурда, Града Добоја на Вучијаку, Требави, Озрену и стварном граду Добоју, шта треба да се деси па да окрену лист и дају допринос смјени неодговорних људи из локалне власти који годинама арче народне паре и понашају се као да су они једини заслужни за постојање Добоја и добојских подручја која припадају Републици Српској?! А прилика долази ускоро.

Када отцијепљени Крњинци буду бирали своју локалну власт, постојећа добојска власт ће морати да своје мандате стави на располагање својим грађанима како би ови одлучили да ли та власт има и даље легитимитет!

Надамо се да ће досадашња самовоља начелника и његових сателита бити кажњена због свега лошег што су урадили грађанима до сада!

НЕАУТЕНТИЧНОСТ И НЕКОМПЕТЕНТНОСТ ПОЛИТИЧАРА

Пишући у прошлом чланку о томе зашто Иванић (Младен) и Тадић (Огњен) нису аутентични кандидати за највише функције бх. и власти Републике Српске,имао сам пех да је само наслов чланка објављен а коментар "ишчезао". Но поновићу резиме мог наведеног чланка који се у најкраћем састоји у томе да је Огњен Тадић ренегат,односно конвертит, који је спортски речено, у једном тренутку а као формиран политичар у крилу Шешељевих радикала промијенио дрес прешавши у СДС!

 Наведени чин Тадића ренегата је по свим моралним нормама невиђена срамота човјека који "пуца" на високо. Међутим, овдје гдје су људи послије минулог рата изгубили компас, наведени чин испада дика и љепота Божија! Ни СДС ни Тадић нису крили да су се појачали, односно да је Тадић промијенио дрес како би побиједио времешног Рајка Кузмановића на ванредним изборима за предсједника рЕпублике Српске у новембру 2007. године!

Да ли се ико запитао чему неведени салто Тадића и салто СДС-а?! Неки Срби, посебно у Републици Српској, још нису схватили да СДС који води Младен Босић, као ни СДС који су водили Калинић па Чавић, није ни "С" од изворног СДС-а основаног у Сарајеву на Птровдан 1990. године.(Аутор овог написа је 1990. године здушно с породицом подржао оснивање и дјеловање тадашњег СДС-а те се сматра компетентним да о наведеноме говори јер је његово дјеловање било јавно у вријеме кад је већина добојских Срба-интелектуалаца стала на листе др Илије Типуре, Нијаза Дураковића (у Добоју је предсједник СДП био извјесни Згодић)или самостално пријавила за изборе (опште и локалне)или се дистанцирала од политике као да се 1990. године није рјешавало српско питање у БиХ!? (О наведеним појавама сам својевремено писао у листу Видици а објавио сам и листе за локалне изборе у општини Добој 1990. године). Питање кључно јесте како то да се Тадић није на почетку политичког дјеловања учланио у СДс него у радикале, исто како је то учинио и његов ренегатски брат Ненад Стевандић?! Друго питање гласи: Шта ће СДС-у радикалски кадрови, ако је СДС имао своју политику?! Или је није имао па потрчао по систему -дај шта даш!? Било како било, ренегати Тадић, а прије њега Стевандић, нису аутентични политичари јер су своја политичка опредјељења мијењали попут камелеона који мијењају боју према приликама! Данас СДС није аутентична политичка странка, Није то одавно, па није ни чудо што њен бивши предсједник и бивши предсједник Републике Српске Драган Чавић у једном тренутку није знао како да се држи и како да представља Републику на мјесту на коме га је избацила што народна стихија што превара којом се СДС служи на изборима. А преваре иду до кроминала! (Доказ: Кривични спор који је пред судо у Добоју покренуло Окружно тужилаштво због документованог корумпирања бирача! Што се младена Иванића тиче, он није из приче о политичарима који су стварали Републику Српску. као тврди комуниста Дураковићевог кова преспавао је рат и политике се сјетио 2000. године када је са политичке сцене уклоњена Српска радикална странка. Е управо је Иванић с пајтосима Микеревићем и другима, радикале који се нису мирили да мирују превео код себе. бар је тако било у општини Добој што је општепознато! А сад о нечем другом, врло актуелном. Управо је на дјелу одлука Владе Републике Српске о промјени квота финансирања општинама зависно од њихове величине по броју становника. Одлука је произвела праву буру негодовања начелника општина у којима се смањио број становника у односу на протекло вријеме. Траже начелници да им висина средстава иостане иста без обзира што се реално смањио број корисника! наведено реаговање је очит примјер за књигу чуда! Ти вајни начелници општина прстом нису макли протеклих година да повећају број становника у својим општинама а требало је да то чине и могли су, да су хтјели, то да постигну! Али није начелницима општина до народног интертеса, они су умислили да су величине које попут медвједа, мора да шити закон а они да су сам закон ! Показао је то Шкељић из Кнежева, драстично неразвијене општине, од кога се до сада није могла чути ни ријеч о потреби развоја општине већ само о томе шта он све има право. зато и јесте доживио фијаско какав би требало да осјете и друге његове колеге које су умислиле како су они величине које "дрмају" буџетима општина и своје бираче, као овчице, држе у тору док не скапају. Па људи Божији! каква политика у локалној заједници, какви бакрачи! Локална заједница је интересна заједница грађана а њихов начелник и сви други изабрани преставници ,без обзире на страначку припадност, само су први међу једнакима а најодговорнији су за локалну заједницу коју предводе! зар треба посебна школа или курс да то схвати Шкељић и њему слични?! О компетентности добојских изабраних представника у локалној заједници и на нивоу РС и БиХ сљедећом приликом.

НАЈНОВИЈА ВИЈЕСТ ИЗ ГРАДА ДОБОЈА!

         
Догађај о коме пишем одиграо се на периферији града Добоја, али пошто је општина Добој својевремено проглашена Градом у административном смислу, онда се и догађај о коме пишем , сљедствено наведеном бирократском салту појмова, десио у Граду Добоју (Макар то звучало апсурдно, али тако је).
Уствари, ја сам у прилици да, упркос подужој колони  новинара од заната из Добоја који извјештавају за електронске и писане медије, саопштим  једну вијест  о јучерашњем догађају у Граду Добоју. Потом, наравно, слиједи коментар о нечињењу информисања из нашег Града, било да је то нечињење случајно или намјерно.
Свједоци смо да се у медијима у  протекло вријеме саопштавало доста важних, али и богме и доста неважних ствари. А остављам да читаоци изведу закључак колико је важан (важан за информисање!) догађај о коме је ријеч:
Јуче, дана 15. 06. 2014. године  на мјесном гробљу у Костајници код Добоја сахрањен је Никола Јоргић Јорга уз присуство родбине, пријатеља и познаника који су дошли да му одају посљедњу пошту. Никола Јоргић је преминуо седам дана раније  у Њемачкој гдје је издржавао доживотну казну затвора на коју је осуђен за геноцид почињен у општини Добој током протеклог рата у БиХ. Јоргића, који се послије рата био упутио у Бохум, гдје су му живјеле супруга и кћи, ухапсила њемачка полиција а Окружни суд у Дизелдорфу осудио на наведену казну, коју је  потврдио и Европски суд за људска права у Стразбуру одбивши апелацију оптуженог. Треба напоменути да је Никола Јоргић  умро од рака од чега су махом умирали до сада српски притвореници у затвору Трибунала у Хагу и осуђеници овог суда који су казну издржавали диљем Европе.
Поставља се логично питање: зашто ниједан од многобројних медија који имају своје дописнике из Града Добоја није присуствовао наведеном догађају и извијестио јавност о истом?! Наиме, до сада је случај Николе Јоргића, почев од хапшења, суђења и осуде медијски био присутан не само у БиХ већ и шире а Википедија садржи низ података о наведеној особи, као што их садрже и други постови на интернету. Дакле, ради се о особи референтној за информативни сектор и нема оправдања за оне који зазиру од писања о Николи Јоргићу, посебно у поводу његовњ смрти и сахране у родном селу код Добоја.
Наведени приступ нечињења медија рјечито свједочи о медијској зависности од оних који их плаћају! Ти исти босови одлучили су својевремено да угасе све добојске електронске медије изузев општинског Радио Добоја и да информисање за новац наручују код РТВ Прњавор, РТВ БН, АТВ и других мање или више потнатих телевизија у Републици Српској и БиХ, Дакле, онима који плаћају медијско извјештавање из града Добоја и Града Добоја, очито  се то да закључити из приложеног, није одговарало да се у јавности данас подсјећа на Николу Јоргића Јоргу или Јоју како се својевремено у ратно доба иста особа ословљавала у пјесми "Јоја од Добоја" која се често емитовала на таласима тадашњег Српског радио Добоја! Исто тако, недвојбено се може закључити да осуђеник за геноцид на подручју општине Добој и вођа паравојне групе, како је оптужница квалификовала оптуженог Јоргића, није био сам толико моћан да му у Добоју 1992. године нико није могао стати у крај. Прије ће бити да је надлежнима у цивилној или војној власти у Добоју у наведено вријеме одговарало да се експонирају одређене "ситне рибе" попут Јоргића како на површину не би испливала стварна одговорност крупнијих риба! Да подсјетимо, те крупне рибе данас имају судске истражне досијее у судовима и тужилаштвима у Федерацији БиХ који су отворени и леже у ладицама све док виновници плаћају наведени стенд бај аранжман и испуњавају Бошњацима све захтјеве у погледу позиција власти у Градској скупштини и управи.
Још да кажемо, Никола Јоргић је током рата слободно ходао Добојем у полицијској униформи и, како је јавност могла да се упозна из свједочења извјесних добојских челника у Хагу, имао је слободан пролаз до ухапшеника у добојском Окружном затвору!
Намјерно не коментаришемо пресуду и висину казне покојном Николи Јоргићу, јер није на нама, већ на историји да суди објективно и непристрасно свакоме па и покојном Јоргићу. Сматрамо да је хришћански и људски да се не прећути чињеница да су 16. јуна ове године земни остаци Николе Јогрића Јорге покопани у његовом родном мјесту а након што је седам дана раније испустио мученички своју душу у казамату у Њемачкој. Бог да му душу прости и нака му је лака црна земља!

ВАЖНОСТ МЕДИЈА!

Нема двојбе да је и предсједнику добојског СНСД-а, као и предсједнику СДС-а јасно колико су важни медији, конкретно телевизија, у покрићу њихових препуцавања о којима сам раније говорио! Једино чуди да њих двојица у емисији "Потез" РТВ Прњавор  од 18. 03. 2014 у 21,00 час медијски мрак у Добоју нису спомињали нити за исти један другог оптуживали.
Да ли господа Марковић и Јеринић нису имали у виду значај медија, посебно електронских, у функцији друштвено-економског развоја, или су наведени темат прескочили свјесни да Град Добој нема развијене медије а да су евидентни кривци и за то и СДС и СНСД?!
Надам се да је јасно свакоме ко сагледава суштину и узроке дубоких поремећаја у Граду Добоју (раније општина Добој) да Добој није стварни центар регије него да је то Прњавор, јер информативни центар Добоја је данас у Прњавору.
Добро би било да чујемо социологе, и ја их овом приликом позивам, да кажу оно што је социологија истражила! Наиме, медији су, у периоду стасања капитализма одиграли кључну улогу у критичком одређењу правца развоја капитализма који је боловао исте бољке које се данас болују на просторима Балкана чије земље покушавају да успостваве либерално-тржишну привреду и развију демократски систем у интересу човјека као индивидуе.
Нећу да будем малициозан и да претпоставим како речена господа нису упозната са значајем медија за развој сваког, а нарочито капиталистичког друштва у коме тек треба да се изграде механизми заштите грађана кроз државне институције. Подсјећам да ми бивши Југословени а данас Срби и други народи нисмо развили своју индивидуалност јер социјалистички сисстем са комунистичком идеологијом такво нешто није допуштао већ народу или народима, свеједно, утувљавао у главу логику стада којим управља пастир персонификован у Титу, односно предсједницима ЦК република, међуопштинских и општинских комитета.
Свремени психијатар Јован Марић је речену појаву препознао као Едипов комплекс, односно комплекс оца који је данас код Срба јако изражен! Онај ко има наведени комплекс оца, тешко да икада може одрасти!
Друга ствар, још можемо срести старије људе код нас који опомињу своје синове, родбину и пријатеље да пзе шта причају, јер их могу чути људи са власти, конкретно, људи служби безбједности иако би требало да су наведене службе завршиле на ђубришту историје!
Башка су, дакле, привредни и езгистенцијални проблеми које објективно имамао данас у Републици Српској а посебно су проблеми које имамо са собом и својим окружењем а који се тичу осјећања слободе као највећег човјековог богатства.
Дакле, питање свих питања у Добоју није ништа од оног што је наступило касније, него у оном што је претходило свему чиме смо данас незадовољни.
Питање је колико се свако од нас данас осјећа човјеком спремним да погледа у лице свог сусједа, брата, дијете, да се запита како је могуће да је као борац за одбрану Добоја могао допустити да ратни профитери и дезертери послије рата крчме државна (читај народна) добра  а да сам није дигао глас а још прече мотку како би дао допринос да се пљачкање спријечи!?
Морао је то да уради сваки, иоле, спремнији борац, родитељ и онај ко је држао до озбиљности. Овако, нечињењем смо сви радили у корист бандита и пљачкаша а радили смо директно против своје дјеце која данас вапе за послом и властитим обезбјеђењем егзистенције!
Ово што данс слушамо само су празне приче, без обзира што их причају изабрани посланици, предсједници странака на локалу или на нивои РС! Млаћење празне сламе пошто нисмо имали снаге, воље и умијећа да благовремено лоповима станемо за врат. А све то не би чудло да ми исти нешто раније, у рату, нисмо били спремни дати живот за идеале о каквим су нам причали Караџић, Плавшићева, Милан Нинковић, а касније Додик, Микеревић, Тихомир Глигорић, Борислав паравац и др. Нико од наведених лидера и функционера није се ни нашалио да стане у крај профитерству и криминалу вршеном наочиглед народа. Чинио је то понеко изузетно, пуковник Славко Лисица, на примјер. Можда би за почетак отрежњења требало прочитати његове књиге Командант по потреби и Командант без потребе у којима доста пише о Добоју у коме је имао командно сједиште. Легендарни пуковник је још у рату схватио гдје леже наши каснији људски падови, те зашто нисмо добили рат који смо објективно могли добити, али субјективно не: дао је до знања како ћемо губити све касније битке против истих бараба и лопова којима смо благонаклоно у рату гледали кроз прсте!

ПРЕПУЦАВАЊА

Свједоци смо препуцавања између челника позиције и  опозиције у Граду Добоју, које је присутно на јавној сцени у посљедње вријеме. Опозиција оптужује актуелну власт како је ова тобоже одобрила градњу исламског центра у центру Добоја,а из владајућег СДС-а исто поричу и образлажу да свако има право да подноси захтјеве за издавања одобрења за градњу, наравно у оквиру закона.
Бивши начелник Одјељења за урбанизам при реченом одгодвору додаје да је недавно издато одобрење за градњу пословног објекта у граду челном човјеку добојског СНСД-а на исти начин како се то одобрава и другима.
Одговором датим путем телевизије како локална служба урбанизма ради по закону и како је своје законско право да гради искористио и актуелни предсдсједник локалног СНСД-а, хтјело се се једним метком убити два зеца; поред одбране на напад да раде противно интересу Општине, есдесовци су посредно жељели указати како челни човјек локалног СНСД-а није хендикепиран у погледу остварења властитог право да гради а имплицитно се сугерише како наведени челник има и новац потребан за инвестирање према властитој амбицији која евидентно није мала.
Мало је чудно како се поклопила чињеница да предсједник СНСД.а тражи издавање одобрења за градњу непосредно послије устоличења на челну страначку функцију. Такође, чуди зашто је локални СНСД-е тик по раскиду партнерског односа у Скупштини Града са СДС-ом одлучио да путем медија прозове дојучерашњег партнера за тобожње кршење закона и наношења штете Граду када је очито да се ради о спочитавањау за нешто што се десило за вријеме партнерства са СДС-ом?!
Не држећи страну ни позицији ни опозицији, сматрам како се поново, по ко зна који пут, показује коме и за шта служи телевизија коју плаћа Град Добој из Буџета који се пуни средсвима узетм од грађана. Јасно је и сада зашто Добој нема телевизију већ су његови имформативни центри у Прњавору и Бијељини, донедавним селима, благо речено, у односу на Добој који је био град и прије него је то проглашен административним путе.
Но, провинцијализација Добоја, којој су у посљедњих двадесетак година кумовали и челни људи СДС-а и СНСД-а, посебна је тема. Поодавно сам у листу Видици писао о наведеном феномену и, можда, је вријеме да актуелизујем наведени чланак, ако ни због чега другог а оно да се види колико сам био у праву или у криву кад сам прије готово пуну деценију упозоравао Добојлије како неопрезно сијеку грану на којој сједе.
Рећи ћу још и ово: општепознато је како су медији, у први мах је то била штампа, дали немјерљив допринос развоју институција грађанског друштва на Западу. дакле, сматрао сам и сада сматрам како је окретање леђа властитим медијима довело  Добој на тако ниске гране на којима стоји данас!

Добро дошли!

Добој, 08.03. 2014.

Поштовани,
Добро дошли на блог "Добојски видици" на коме ће моја маленкост у наредном периоду износити ставове о актуелним збивањима у Граду Добоју и Републици Српској, првенствено као грађанин кога се тиче како функционише Град Добој са својом друштвено-политичком структуром, те како изабрани представници с подручја Града Добоја представљају свој град у Бањој Луци, односно како високи функционери које су, између осталог, бирале и Добојлије поштују добојску изборну базу и колико се залажу да њихови бирачи боље и успјешније живе!
Нека вас не чуди што ћу на првом мјесту износити политичке анализе, јер овдје, односно на бх. простору, одавно је ПОЛИТИКА СУДБИНА људи, што су запазили истакнути интелектуалци с наведеног простора којима је у протеклим деценијама политика креирала судбину. Да вас само подсјетим на др Есада Ћимића, др Војислава Шешеља али и друге личности из интелектуалне елите које су због дизања гласа против бољшевичког заглупљивања маса прогоњени, затварани при чему им је угрожавана егзистенција па и елементарно здравље и живот!
Наивно смо мислили 1990. године како ће на мјест, на којима су фигурирали дотле истрошени кадрови, доћи нови способнији и поштенији људи, али смо се преварили! Поново су дошли на кључне позиције ташти, грабежљиви и покварени људи који су се заклињали у бога а све чинили као да су у служби сатане!
Многи од наведених конвертита и данас фигурирају у врху бх. и ентитетских власти и управо због њиховог фигурирања ми сви данас у просјеку лошије живимо, упркос што се свијет модернизује и напредује. Међутим, да усијане главе које измишљају непријатеље као да их немамо стварних доста, неће моћи докле хоће и мисле, управо показује народни бунт који ће тек да се излије и потопи и наше неодговорне предводнике али и нас који смо усвојили филозофију миша и повукли се у рупе из којих не помаљамо носа! Наравно, част изузецима!
Да бисмо се боље разумјели, позивам вас да отворених очију погледате ко вас Добојлије представља у Скупштини града, шта у име вас чине и одлучују наши тобожњи представници!? затим, како нас и свој Град представљају посланици с подручја Града Добоја у народној скупштини Републике Српшске. за наградно питање кандидујем само једно питање: Сјетите се кад је НЕКИ ОД ПОСЛАНИКА ИЗ ДОБОЈА ТРАЖИО НЕШТО ОД НАДЛЕЖНИХ да учини за Добој и његове грађане а што се тиче општег интереса? (При томе се не рачуна излажење у сусрет Граду Добоју да може да се неконтролисано кредитно задужује и тако своје грађане гура
у дужничко ропство!)
                                                                                                                   Василије Шајиновић