ПОЧЕТАК КРАЈА ГРАДОНАЧЕЛНИКА ОБРЕНА ПЕТРОВИЋА

Не треба бити нарочит видовњак да би се из угла добро обавијештеног грађанина Добоја могао видјети  долазећи скори крај актуелног градоначелника Добоја Обрена Петровића!

„Свака сила за времена“, народна је пословица коју је исковао народ огромног стрпљења и вишевјековног трпљења турске тираније, дакле, српски народ који није никада у својој историји залуду дизао глас и руку него тек када му је догоријевало до ноката.

Сада се види да је било узалудно својевремено Петровићево регрутовање у службу портпарола, савјетника и ко зна којих све не поданика који су о њему ширили глас да посједује мудрост књаза Милоша, да је човјек који ће свакоме изићи у сусрет и помоћи и тд. Било је то у вријеме када се добојски начелник општине разбацивао парама прибављеним понајвише од продаје општинских некретнина и дизања кредита које је аминовала Влада Милорада Додика.

Тада су се на локалним изборима куповали српски гласови а Бошњаци су своје гласове давали ексклузивно Обрену Петровићу који је имао дил с хоџама које су по џамијама агитовале за овога тврдећи како је Петровић прави човјек који ће обилато помоћи Бошњацима у општини Добој.

Да ли се треба чудити феномену да су своје гласове Петровићу (а не и СДС-у) давали управо они Бошњаци који су 1992 – 1995.  године, за вријеме полицијског начелниковања тог Казанове из села  Липца,  доживљавали свакојаке тортуре, отимачину и девастацију имовине при чему су сродници неких од њих и главу изгубили!?

Не треба се чудити! Наиме, живимо у времену капитализма у коме се све вриједности мјере новцем и када се за новац може све купити! Тако је и Обрен Петровић, као што су и још неки добојски челници из ратног времена, добио понуду бошњачке стране да ради за ту страну а да заузврат неће бити хапшен упркос ислеђивању кантоналног тужилаштва из Зенице , те упркос кривици која га аутомаски следује по командној одговорности! Наравно, није  била ријеч о томе да овај ради као појединац са властитим ресурсима већ као начелник општине (Града) с ресурсима институције на чијем је челу.( Други добојски ратни челници своју слободу плаћају кешома а извори из којих црпе живу лову су добојска привреда, природни ресурси које експлоатишу, градња уз евидентан урбицид јер само тако избјегавају знатније трошкове уређења земљишта, прикључке и сл.)

Дакле, Петровић је обавезан да слуша своје менторе чији су шефови у Сарајеву  а посредници у Зеници. Нас није зачудило када је Петровић прије десетак година јавно обзнанио своју посјету зеничком муфтији и обзнанио сагласност коју су он и муфтија постигли по многим питањима везаним за Бошњаке у Добоју! (сик!) Тада се видјело да с бошњачком страном нема шале, да се муфтији мора доћи на ноге а не чекати га и евентуално примати у посјету кад овај обилази вилајет и вјернике и вјерске службенике  у вилајету, коме припада и Добој, са одређеним бројем вјерника исламске вјероисповијести и одређеним бројем вјерских службеника.

Јавно изјашњење да је пробошњачке оријентације изнио је својевремено Петровић у сарајевском листу Дневни аваз и устврдио тада како је сигуран да је преко 50% Добојлија за НАТО. Наведена изјава рјечито свједочи чији је џокер актуелни градоначелник Добоја.

Петровићево ексклузивно угошћавање у Добоју Хариса Силајџића и заједничко присусутво њих двојице на свечаности отварања нове џамије у Сјенини, више је него очигледно повладавање Харију за кога добро обавијештени кругови тврде да држи у шаци уцијењене Добојлије за њихово ратно дјеловање као челника локалне власти, полиције и владајуће политичке странке.

Јучерашње присуство Петровића у Зеници на обиљежавањ Дана дјетета, празника који је утемељио Ататурк прије девет и по деценија, подразумијева се као долазак неког турског вазала на ноге господару!

У свему изнесеном једна ствар недопстаје!  Наиме, недостаје оно што отвара питање какве везе с муфтијама, хоџама, Харисом, Ердоганом и сличнима имају добојски Срби?! Какве везе с наведеним иступима Петровића има СДС и Младен Босић?! Да ли ћутање Босића и СДС-а о бруци коју чини Петровић значи њихово одобравање поступака градоначелника Добоја Обрена Петровића?!

И на крају, има ли СНСД-а као опозиционе странке у Добоју. Питам, како је недавно на порталу Добојски инфо питање поставио уредник тог портала. По свему испада да СНСД у Добоју не постоји у изворном облику, можда постоји у неком мимикрираном!? Недвојбено се намеће закључак како Обрен Петровић, без сагласности с капоом добојског СНСД-а, није предузео ниједан од својих наведених корака.

Што се протеста и петиције у организацији Градске борачке организације Добој тиче, тврдим да је то свјетло на крају тунела. Сматрао сам и то јавно устврдио прије двије године како ће се у Добоју непринципијелна СДС-ова власт завршити уличним протестима.

Не сматрам да је чланство борачке организације пуном снагом кренуло у рушење труле СДС-овске власти у Добоју, укључујући и захтјеве о подизању споменика палим борцима у добојском парку, враћање спомен-собе у зграду бившег Дома војске и др. већ да то чини једном луком и то лијевом. Но и такав гест и снага борачке организације није за потцјењивање и да је паметан, као што није, градоначелник би сјео за сто с борцима и размотрио њихове захтјеве. Питање је пак да ли му ментори из Сарајева и Зенице то дозвољавају, те да ли га капо добојског СНСД-а подстиче да преговара или наговара на избјегавање суочење с оправданим захтјевима борачке организације, што Петровић трапаво чини у посљедње вријеме?!

Било како било, и једни и други, фигуративно речено, раде о глави Петровићу, с јасном намјером да га виде у прашини и блату у које ће слетјети с ггадоначелничког положаја. Тај дан је извјестан јер ово што Петровић ради посљедњих мјесеци, или још тачније послије поплаве Добоја, убрзава његов градоначелнички крај.

Бадава он „лети“ из једног ТВ студија (БН) до другог (К3) и прича приче о својој доброј намјери и парама које проси од моћних у свијету. Што више прича, његово бирачко тијело му све мање вјерује а ни ментори му више не поклањају пуно повјерење јер знају они из историје да са српским масама не можеш никада рачунати насигурно. Хајдучке су Срби крви и таман кад помислиш да се раја смирила, неки знамен с неба се укаже и она се дигне на буну с покликом:Потурица (Обрен) гори од Турчина! Обрен је однедавно главна тема у негативном смислу у свакој српској кући добојске општине и сама та чињеница указује како му се не пише добро.

Нема потреба да му овом приликом ми дијелимо савјете. Биће довољно и хришћански подобно да прозивамо бар неког од силног броја Обренових савјетника како би тај авно казао чему његов газда може да се нада у времену које је пред нама.

Још једном тврдим да, пошто се се зна како се по јутру дан познаје, актуелном градоначелнику Добоја  не пише се добро!!!

ДРВЕНИ АДВОКАТ ДОБОЈСКОГ СДС-а

Од прољећњих радова на пчелињаку не стигнем да редовно ишчитавам актуелности из Града Добоја, односно да ишчитам реаговања појединаца и група на друштвеним мрежама у поводу појединих догађања у нашем граду. Из предње г разлога с малим закашњењем сам прочитао „умовања“ Игора Јовановића, како поводом Става СПЦ – намјесништво добојско, тако и једног ранијег његовог текста у коме се чуди оштрини полемике коју сам имао са Зораном Благојевићем, одборником у Скупштини Града Добој.

Најприје желим да укажем да једну неспорну чињеницу и поставим логично питање: Како се десило  да се до сада, од 18 савјетника Обрена Петровића, међу којима има недвојбено стручних и компетентних људи, те од мноштва дипломираних правника и других високошколаца који службују у административној служби Града Добој, није нашао нико да теоријски Градске скупштине ј брани проблематичну одлуку градске скупштинске већине о приступању Добоја заједници општина турског свијета (коју је предложио Обрен Петровић),  доли један млађани и надобудни, а уз то дрчни, Игор Јовановић, однедавно омладинац СДС-а!

Ствар одбране наведене одлуке од стране неког појединца, сама по себи,  не би бола очи да млађани Јовановић при томе није узео на зуб свештенство Намјесништва добојског Српске православне цркве и одлуку са састанка наведеног црквеног органа,  коме је присуствовао главом и брадом Епископ зворничко-тузлански Хризостом, покушао да компромитује.  Наиме, по мишљењу Јовановића, наведеним оглашавањем часних отаца Српске православне цркве, поводом проблематичне одлуке Скупштине Града Добој о приступању заједници општина турског свијета,  на дјелу се тобоже очитовала  „клерикализација добојске политичке сцене“.

Иза тога, цитирајући закон, Јовановић спочитава црквеним оцима како је црква одвојена од државе. Међутим, одмах иза наведеног, он признаје да је Црква, свакако, дио друштва и том чињеницом стиче право да буде консултована у „многим важним питањима“, чиме надобудни аутор запада у контрадикцију коју покушава ријешити оптужбом патријарха Иринеја због подршке Милораду Додику на изборима 2014. године.
Јовановић “види“ клерикализацију друштва  приближавањем вјерских структура политичким структурама, чиме се „битно редукују демократске вриједности у једном друштву, поготово у једном сложеном друштву какаво је друштво у Босни и Херцеговини“.  Даље, Јовановић наставља да доцира као да пред собом има дјецу из обданишта а не образоване теологе: „Druшtvo u Bosni i Hercegovini je uzimajuћi u obzir druшtveno – istorijski kontekst bilo sa maњim prekidima uvijek konfliktno druшtvo, a danas u њgovoj postkonfliktnoj fazi kada mu se pruжa prilika da izraste iz jedne mlade demokratije sa svim њenim anomalijama u stabilno demokratsko druшtvo koje odlikuje vladavina prava i pravna drжava, uz poшtovaњe i zaшtitu љudskih prava i prava maњina, ono nema potrebe da bude optereћeno nekim novim potencijalnom konfliktima. Konfliktima koji proizilaze kao posљedica razlika izmeђu crkava i vjerskih zajednica, odnosno etniчkih nacija u чijem identitetu je vjerski sadrжaj fundamentalnog karaktera, a na koje crkve i vjerske zajednice, shodno izreчenom imaju veliki uticaj pogotovo direktnim mjeшanjem u politiчki жivot“. (Подвукао Б.Ш)

Наведено Јовановићево трабуњање о тобожној демократији, е да би се показала његова цјеломудреност коју један недовршени студент објективно не може имати, посебно ако уз то мијења политичке странке као Циганин коње и скрашава на крају свог политичког лутешествија  у Омладинској организацији СДС-а (Сик!)

Још једну ствар Јовановић није научио,  а нашао је за потребно да у свом чланку од 10. марта ове године, спомињући моје име и презиме,  изражава чуђење због оштрине моје полемике са Зораном Благојевићем у којој сам аргументовао показао  да се речени Благојевић понаша као да је најспособнији човјек у Добоју а само је пуки погонски инжењер каквих у овом граду има на десетине. Доћи из Возуће и мислити како овдје у Добоју важе иста правила горштачког тршења на свим пољима привредног и друштвеног живота, а  не очекивати да те нико неће због умишљености спустити  на земљу, то могу само неозбиљни типови којима припада и Игор Јовановић.

Е, таквим  дошљацима, као што су Благојевић и Јовановић , има ко у Добоју да каже, по оној народној: Попу – поп, а бобу –боб, да то што они мисле да је паметно, плиткоумно је и изазива супротне ефекте, само што један број Добојлија каже нехајно: Пусти будале крају,  док други реагују сразмјерно почињеној глупости умишљених.

На крају једно наградно питање за Јовановића:

Како се зове, политички и демократски речено, наравно,  кад пред локалне изборе хоџе агитују код својих вјерника да ови обавезно гласају за Обрена Петровића јер ће највише за њих учинити?

Напомена: Моје питање је проистекло из сазнања од познаника Бошњака, које сам отворено питао на који се начин код њих на трибинама агитује за Обрена Петровића кад имају бошњачке кандидате за начелника. Одговор је био: да се за Обрена не агитује на политичким трибинама већ да  то чине хоџе у џамијама. (Сик!)

                                                                                  Василије Шајиновић,  професор

ЂОН-ОБРАЗ ПОЛИТИЧКИХ КОНВЕРТИТА

Добојски ес-де-ес-овци, какви су такви су, заћорени у своје предводнике, праве глупости једну за другом већ годинама. Знао сам, још док су сложно гласали из одборничких клупа против судских одлука донесених у корист Срба из Которског, да ће срљати све даље у глиб у који их уваљује њихова начелничка перјканица само да не би сам завршио у неком од федералних затвора због командне одговорности коју је објективно имао у рату а има сљедствено томе и данас јер ратни злочин не застаријева. Елем, ес-де-ес-овци све што чине, чине досљедно и на грађанима који их бирају  стоји обавеза да провјере да ли их њихови изабрани представници добро заступају.
Међутим, желим да апострофирам нешто друго, једну појаву која се у животињском свијету назива камелеонство а у људском друштву конвертитство. А речена појава је изишла на видјело управо данас, у Добоју, у коме свакаква мрака, може да се докопа мандата одборника и да онда с наведене пшозиције прави салтирања каква би и за Риплија могла бити шокантна.
Конкретно, ријеч је о Зорану Благојевићу, актуелном одборнику СНСД-а, и , по мом  сазнању, о једном недовршеном  инжењеру електроенергртике, намјештеном на функцију управника у Електродобоју. Колико знам, таквих недипломираних, а богме и дипломираних, инжењера међу Добојлијама има подоста, али Електродобој је чекао и дочекао да, пуком срећом, добије стручњака у лику Зорана Благојевића. О неким аспектима личног живота и дигнитета речене персоне нећу да говорим јер о томе и врапци џивџућу.
 Дакле, господин конвертит, досљедан својој недосљедности, поред ранијег салтирања из СДС-а у СНСД, сада отворено игра на двије столице. С пајтосима из СНСД-а напушта посљедњу сједницу Скупштине града (сриједа 03. 03. 2014) због чињенице да се на истој као тачка дневног реда  нашла и она о приступању Града (логичније општине) Добој заједници турских општина, а онда, три дана касније у изјави за ТВ посипа се пепелом и тврди како је он здушно за одлуку којом се Добој гура у загрљај турске џамахирије али је из солидарности с колегама из посланичког клуба напустио сједницу.
Мени је јасно зашто је Благојевић (узгред да кажем да је гостопримство Добојлија потцијенио и изиграо) на речени дрзак начин изјавио како подржава неведену иницијативу начелника а сада одлуку изгласану великом већином одборника у Скупштини Града (општине) Добој!  Учинио је то јер се увјерио протеклих година како као камелеон, односно конвертит, може да просперира у средини која је несебично пружила руке добродошлице хиљадама људи који су протјерани са свог огњишта и која не очекује ниске ударце ни од кога од тих људи, па ни од Зорана Благојевића. Сврстане у политичке таборе, Добојлије је до сада изигравао и Тута и Мута и ја се питам докле ће они то дозвољавати!? Сада ће, надам се, да се Добојлије отријезне од политичких страсти и сврстају у један ред. Ред који води до циља који ће значити неку колективну корист за све грађане ове средине а не да више наивно насиједају типовима попут дошљака Зорана Благојевића који има један једини циља - да узме у овом граду за себе све што се узети може, наравно у спрези с типовима какав је Обрен Петровић и типови којима је окружен!