ДРВЕНИ АДВОКАТ ДОБОЈСКОГ СДС-а

Од прољећњих радова на пчелињаку не стигнем да редовно ишчитавам актуелности из Града Добоја, односно да ишчитам реаговања појединаца и група на друштвеним мрежама у поводу појединих догађања у нашем граду. Из предње г разлога с малим закашњењем сам прочитао „умовања“ Игора Јовановића, како поводом Става СПЦ – намјесништво добојско, тако и једног ранијег његовог текста у коме се чуди оштрини полемике коју сам имао са Зораном Благојевићем, одборником у Скупштини Града Добој.

Најприје желим да укажем да једну неспорну чињеницу и поставим логично питање: Како се десило  да се до сада, од 18 савјетника Обрена Петровића, међу којима има недвојбено стручних и компетентних људи, те од мноштва дипломираних правника и других високошколаца који службују у административној служби Града Добој, није нашао нико да теоријски Градске скупштине ј брани проблематичну одлуку градске скупштинске већине о приступању Добоја заједници општина турског свијета (коју је предложио Обрен Петровић),  доли један млађани и надобудни, а уз то дрчни, Игор Јовановић, однедавно омладинац СДС-а!

Ствар одбране наведене одлуке од стране неког појединца, сама по себи,  не би бола очи да млађани Јовановић при томе није узео на зуб свештенство Намјесништва добојског Српске православне цркве и одлуку са састанка наведеног црквеног органа,  коме је присуствовао главом и брадом Епископ зворничко-тузлански Хризостом, покушао да компромитује.  Наиме, по мишљењу Јовановића, наведеним оглашавањем часних отаца Српске православне цркве, поводом проблематичне одлуке Скупштине Града Добој о приступању заједници општина турског свијета,  на дјелу се тобоже очитовала  „клерикализација добојске политичке сцене“.

Иза тога, цитирајући закон, Јовановић спочитава црквеним оцима како је црква одвојена од државе. Међутим, одмах иза наведеног, он признаје да је Црква, свакако, дио друштва и том чињеницом стиче право да буде консултована у „многим важним питањима“, чиме надобудни аутор запада у контрадикцију коју покушава ријешити оптужбом патријарха Иринеја због подршке Милораду Додику на изборима 2014. године.
Јовановић “види“ клерикализацију друштва  приближавањем вјерских структура политичким структурама, чиме се „битно редукују демократске вриједности у једном друштву, поготово у једном сложеном друштву какаво је друштво у Босни и Херцеговини“.  Даље, Јовановић наставља да доцира као да пред собом има дјецу из обданишта а не образоване теологе: „Druшtvo u Bosni i Hercegovini je uzimajuћi u obzir druшtveno – istorijski kontekst bilo sa maњim prekidima uvijek konfliktno druшtvo, a danas u њgovoj postkonfliktnoj fazi kada mu se pruжa prilika da izraste iz jedne mlade demokratije sa svim њenim anomalijama u stabilno demokratsko druшtvo koje odlikuje vladavina prava i pravna drжava, uz poшtovaњe i zaшtitu љudskih prava i prava maњina, ono nema potrebe da bude optereћeno nekim novim potencijalnom konfliktima. Konfliktima koji proizilaze kao posљedica razlika izmeђu crkava i vjerskih zajednica, odnosno etniчkih nacija u чijem identitetu je vjerski sadrжaj fundamentalnog karaktera, a na koje crkve i vjerske zajednice, shodno izreчenom imaju veliki uticaj pogotovo direktnim mjeшanjem u politiчki жivot“. (Подвукао Б.Ш)

Наведено Јовановићево трабуњање о тобожној демократији, е да би се показала његова цјеломудреност коју један недовршени студент објективно не може имати, посебно ако уз то мијења политичке странке као Циганин коње и скрашава на крају свог политичког лутешествија  у Омладинској организацији СДС-а (Сик!)

Још једну ствар Јовановић није научио,  а нашао је за потребно да у свом чланку од 10. марта ове године, спомињући моје име и презиме,  изражава чуђење због оштрине моје полемике са Зораном Благојевићем у којој сам аргументовао показао  да се речени Благојевић понаша као да је најспособнији човјек у Добоју а само је пуки погонски инжењер каквих у овом граду има на десетине. Доћи из Возуће и мислити како овдје у Добоју важе иста правила горштачког тршења на свим пољима привредног и друштвеног живота, а  не очекивати да те нико неће због умишљености спустити  на земљу, то могу само неозбиљни типови којима припада и Игор Јовановић.

Е, таквим  дошљацима, као што су Благојевић и Јовановић , има ко у Добоју да каже, по оној народној: Попу – поп, а бобу –боб, да то што они мисле да је паметно, плиткоумно је и изазива супротне ефекте, само што један број Добојлија каже нехајно: Пусти будале крају,  док други реагују сразмјерно почињеној глупости умишљених.

На крају једно наградно питање за Јовановића:

Како се зове, политички и демократски речено, наравно,  кад пред локалне изборе хоџе агитују код својих вјерника да ови обавезно гласају за Обрена Петровића јер ће највише за њих учинити?

Напомена: Моје питање је проистекло из сазнања од познаника Бошњака, које сам отворено питао на који се начин код њих на трибинама агитује за Обрена Петровића кад имају бошњачке кандидате за начелника. Одговор је био: да се за Обрена не агитује на политичким трибинама већ да  то чине хоџе у џамијама. (Сик!)

                                                                                  Василије Шајиновић,  професор

ЂОН-ОБРАЗ ПОЛИТИЧКИХ КОНВЕРТИТА

Добојски ес-де-ес-овци, какви су такви су, заћорени у своје предводнике, праве глупости једну за другом већ годинама. Знао сам, још док су сложно гласали из одборничких клупа против судских одлука донесених у корист Срба из Которског, да ће срљати све даље у глиб у који их уваљује њихова начелничка перјканица само да не би сам завршио у неком од федералних затвора због командне одговорности коју је објективно имао у рату а има сљедствено томе и данас јер ратни злочин не застаријева. Елем, ес-де-ес-овци све што чине, чине досљедно и на грађанима који их бирају  стоји обавеза да провјере да ли их њихови изабрани представници добро заступају.
Међутим, желим да апострофирам нешто друго, једну појаву која се у животињском свијету назива камелеонство а у људском друштву конвертитство. А речена појава је изишла на видјело управо данас, у Добоју, у коме свакаква мрака, може да се докопа мандата одборника и да онда с наведене пшозиције прави салтирања каква би и за Риплија могла бити шокантна.
Конкретно, ријеч је о Зорану Благојевићу, актуелном одборнику СНСД-а, и , по мом  сазнању, о једном недовршеном  инжењеру електроенергртике, намјештеном на функцију управника у Електродобоју. Колико знам, таквих недипломираних, а богме и дипломираних, инжењера међу Добојлијама има подоста, али Електродобој је чекао и дочекао да, пуком срећом, добије стручњака у лику Зорана Благојевића. О неким аспектима личног живота и дигнитета речене персоне нећу да говорим јер о томе и врапци џивџућу.
 Дакле, господин конвертит, досљедан својој недосљедности, поред ранијег салтирања из СДС-а у СНСД, сада отворено игра на двије столице. С пајтосима из СНСД-а напушта посљедњу сједницу Скупштине града (сриједа 03. 03. 2014) због чињенице да се на истој као тачка дневног реда  нашла и она о приступању Града (логичније општине) Добој заједници турских општина, а онда, три дана касније у изјави за ТВ посипа се пепелом и тврди како је он здушно за одлуку којом се Добој гура у загрљај турске џамахирије али је из солидарности с колегама из посланичког клуба напустио сједницу.
Мени је јасно зашто је Благојевић (узгред да кажем да је гостопримство Добојлија потцијенио и изиграо) на речени дрзак начин изјавио како подржава неведену иницијативу начелника а сада одлуку изгласану великом већином одборника у Скупштини Града (општине) Добој!  Учинио је то јер се увјерио протеклих година како као камелеон, односно конвертит, може да просперира у средини која је несебично пружила руке добродошлице хиљадама људи који су протјерани са свог огњишта и која не очекује ниске ударце ни од кога од тих људи, па ни од Зорана Благојевића. Сврстане у политичке таборе, Добојлије је до сада изигравао и Тута и Мута и ја се питам докле ће они то дозвољавати!? Сада ће, надам се, да се Добојлије отријезне од политичких страсти и сврстају у један ред. Ред који води до циља који ће значити неку колективну корист за све грађане ове средине а не да више наивно насиједају типовима попут дошљака Зорана Благојевића који има један једини циља - да узме у овом граду за себе све што се узети може, наравно у спрези с типовима какав је Обрен Петровић и типови којима је окружен!